Poezija Radice Matuški

Kao Luj Konde

Generalna — Autor radicampoeta @ 00:14

       Kao Luj Konde (objavljeno u zborniku Treptaj vremena)

 

Osumnjičen za večnost celu 

ranio dušu, nagriz'o srce,

usadio ožiljke u grudima, na telu,

 zaklonio rukama moje sunce.

Kao Luj Konde prema Meri

 izdaju servirao u čaši vina,

on možda i nije (istorija ga brani),

ali da li će tebe sudbina.

Moje si srce mačem presek'o,

prošlost gonio, sadašnjost prokleo,

iskonsku ljubav  u korenu isek'o, 

šta si osim osude hteo.

Sada ti sudim za večnost celu,

neka se ime tvoje izbriše,

ljubav se gradi u ranjenom telu,

ali se isto ranom i briše.  

Luja je jednom volela Meri,

tebe sam jednom volela ja,

njega još uvek istorija brani,

za tebe večnost neće da zna!

 

Autor Radica Matuški  

 



Izgubljeni pioni

Generalna — Autor radicampoeta @ 00:07
Iz zbornika Treptaj vremena

Izgubljeni pioni

Posmatram nervozno moju i tvoju ruku, jedna kraj druge, dodiruju se. Ali se ipak ne spajaju!
Zadrhtim, osećajući veliki poraz u grudima. Gubim se u tvojim očima, postajem zenica, pogled... Postajem jedan neprolazni trenutak slabosti. Okuju me neki osećaji i ne mogu ih opisati. Gledam te kako sa osmehom pričaš o običnim stvarima, sa vragolastim osmehom o mojim strahovima, sa nadanjem o padu... Uvek spreman da ustaneš, da se suočiš sa vremenom, sa lavovima teskobe.
Podsećaš me na Herkula, na Simbada, na Atilu... A možda najviše ličiš na Luja Kondea, ipak možda ni na koga od njih. Jer nisu oni imali takav magnet u sebi, nisu tako zračili. 
Gledam te i poželeh da padnem na tvojim rukama u ovoj i svim noćima kada se sretnemo kao dva obična lika neke tek smišljene partije šaha, nas dvoje, dva izgubljena piona! Poželim da budem latica koja pada snagom vetra, a ti da budeš toplo osunčano tlo moje me dočeka, zadrži i u kojem ću pustiti neko novo korenje. 
Ali nisam ni ja ruža, ni ti toplo osunčano tle, moj nestvarni, magnetni junače!

Radica Matuški

Prođoše zime

Generalna — Autor radicampoeta @ 13:08

I eto prođoše zime, snegovi i kiše… Prođe vreme i nađe se neko ko voli leto… Ostaše samo pesme, ništa više i ljubavi stare nestanu kao dani u vremenu…

Vidi…
Eno su zvezde, da li ih i ti gledaš!?
Eh, znam da ne, nikada nisi voleo nebo, ne tako kao ja.
A nisu ni moje i tvoje nebo isto…
Čudno je to, zar ne!?
Ali stvarno nisu isto, znaš li zašto!?
Moje nebo je moj život, uteha, zaštita, plašt koji me štiti, moje nebo je ljubav, istina, nada, sudbina…
A tvoje, znam to… Tvoje nebo je samo nebo, gledaš ti u njega, ali samo da bi video kakvo će vreme biti.
Voliš kišu…
Ja ne, jer to nije kiša, to nebo plače…
Ja volim sunce, ti misliš da ono zaslepljuje.
Eh, kao da svetlost može biti slepilo!?
Ne može!!!
Svetlost je svetost…
Ali ne vredi, ti to nikada nisi razumeo.
Nisi razumeo ni moju tvrdoglavost i upornost da volim, kao da je to neko čudo.
Da znaš, u pravu si i jeste…
Kako mogu voleti tebe, kada moje i tvoje nebo nisu isto!?
Kako!?
Ma, eto neka neću te ni voleti…
Voleću nebo, moje nebo!
Eno, vidi zvezde trepere…
Slušaju me, slušaju šta ti pričam.
One čuju svaku moju reč, a ti ne…
Zar ne!?
Da, da, da nešto sam rekla…
Ma nije važno, nastavi ti samo.
Gledaj kakvo će sutra vreme biti, možda, možda će kiša…
Ali ovo je vreme snegova, samo ja opet volim sunce.
Čak ni u tome nismo slični!!!

BY: Radica Matuški


Čaglar Ertugrul TAJNA TURSKOG DON ŽUANA I PRIČA ŽENA SA BALKANA

Generalna — Autor radicampoeta @ 02:13

Zašto Balkanske žene vole Turske serije i glumce...

Zanimljivo pitanje...

Verovatno je sve to počelo od serije Sulejman Veličanstveni, ali sada vec u velikom jeku titulu krivca preuzima mladi,plavooki Čaglar Ertugrul ,poznatiji kao Yagiz Egemen iz serije Ćerke. 

Šta je tajna tog velikog Don Žuana...

Verovatno njegove plave oči,harizma,šaljivost,ali i lepota...

Osvojio je Balkan ulogom Yagiza,ali i ulogom Oguza iz filma Planina ,to jest Dag.

Postoji toliko toga na tu temu što vam mogu reći,ali kako je sada kasno već noć uveliko već plovi ka zori nastaviću sutra u toku dana .

Do tada možda čujem i mišljenje onih koji manje vole serije,glumce i tako dalje...

Pisaću poeziju i prozu,ali s vremena na vreme pisaću pomalo i o drugim temama serijama, ilustracijama,desingu,idejama i td.

ŽELIM VAM LAKU NOĆ,LEPE SNOVE I UGODNO ČITANJE. 

R.M 


BUDI MILIONER

Generalna — Autor radicampoeta @ 16:36

 

Kako možeš znati

gde se blago skriva

dok ogrtač nosiš

preko duše svoje.

Zar učio nisi da ono što sija

ne mora biti vrednost duše tvoje.

Budi milioner noseći vrline,

pod plaštom sačuvaj dobrotu humanost,

kako se sneg topi na kraju zime

tako i ti budi Sunce nebu znano.

Radica Matuški 


Dobrotvor - Spasiti Saru nastavak

Generalna — Autor radicampoeta @ 14:56

Dobrotvor - Spasiti Saru nastavak 

 Rekoh tiho, nisam voleo da ljudi pričaju o tome. Pa  šta, nisam ja neko čudo, svako bi to uradio. 

- Vi ste anđeo, molim Vas pođite sa mnom, daću Vam sobu u svojoj kući.

Zahvalio sam mu ljubazno.

- Hvala Vam dobri gospodine, ali ne treba. Dovoljno mi je što ste eto stali da popričate sa mnom. Ovo je moja kuća, pa neka je i bez prozora i vrata. Svratite ponekad, eto možemo  i čaj popiti zajedno. 

Rekoh mu, pokazavši termos.

Dobri gospodin se okrenuo i otišao tiho.  

Sutradan sam čuo buku, probudio se, a kraj moje kartonske kuće beše kamp prikolica, ugledah onog dobrog gospodina, bio sam ljut.

- Šta je ovo!?

- To je Vaš novi dom!

- Ne, ja već imam svoj. Zašto to radite!? Već ste mi dali lepe reči, sve drugo je previše.

- Ne, nije dobri čoveče. Nije previše! Vi, Vi ste mom detetu dali život. Znate li to!?

- Šta!? Vi ste otac male Sare. Bože, kako je to malo dete, to anđeosko dete? Video sam je na televiziji i morao sam nekako poslati novac.

Suze su mi se slivale niz obraze. Sarin otac me zagrlio.

- Sara je dobro, i ako prihvatite ovaj novi dom, ona će Vam uskoro doći u posetu. A ova kamp prikolica je kupljena od novca koji odavno nije potreban, jer Sara je već mesecima dobro zahvaljujući Vama.

Prihvatio sam, kako ne bih, ali samo do proleća. Posle ću naći neki posao i imaću za kiriju za stan. Možda i nađem neki stan blizu Sare i njenog oca. Možda, ko zna!?

Eh, čudni su putevi Gospodnje, sam Gospod je darivao susret nas dvojice. I eto od svega meni najdraža vest da je Sara dobro. Znajte svi, pa šta ako ostanemo na ulici, ako ćemo spasiti nečije dete, nečiji život. Ako ćemo spasiti Saru, a još mnogo Sara čeka spas. Sve dobro se vrati i učini nas srećnim. Zato spasite Saru, jer šta bi ovaj svet bio bez Sara. 

 Autor Radica Matuški (priča je zaštićena autorskim pravima, objavljena u zborniku radova Književnog društva dr Saša Božović)  

 



Dužan si mi srce

Generalna — Autor radicampoeta @ 14:50

Dužan si mi srce

Uzeo si oblak,toplotu i sunce, 
zemlju moju celu, dužan si mi srce, 
uzeo si vetar što poljem lahori, 
zabranio srcu da drugoga voli. 
Dužan si mi srce, duše, osećanja, 
od prvog trenutka do današnjeg dana, 
dužan si mi srce, delove života, 
ubila me ljubav i tvoja lepota. 
Uzeo si zime, oteo mi leta, 
dužan si mi srce, dužan si mi sveta 
i krakova zvezda, usidrenih lađa, 
dužan si mi dlana što sudbu pogađa. 
Dužan si mi srce, jeseni, proleća, 
nadanja, stradanja, tuga i nesreća, 
dužan si mi srce, bura, okeana, 
godina, meseci, nedelja i dana. 
Dužan si mi sreće, dužan si mi svega, 
dužan si mi srce, vetrova i snega!

Autor Radica Matuški


Dobrotvor - Spasiti Saru prvi deo

Generalna — Autor radicampoeta @ 14:37

 

Dobrotvor - Spasiti Saru prvi deo

Rekoh tiho, nisam voleo da ljudi pričaju o tome. Pa  šta, nisam ja neko čudo, svako bi to uradio. 

- Vi ste anđeo, molim Vas pođite sa mnom, daću Vam sobu u svojoj kući.

Zahvalio sam mu ljubazno.

- Hvala Vam dobri gospodine, ali ne treba. Dovoljno mi je što ste eto stali da popričate sa mnom. Ovo je moja kuća, pa neka je i bez prozora i vrata. Svratite ponekad, eto možemo  i čaj popiti zajedno. 

Rekoh mu, pokazavši termos.

Dobri gospodin se okrenuo i otišao tiho.  

Sutradan sam čuo buku, probudio se, a kraj moje kartonske kuće beše kamp prikolica, ugledah onog dobrog gospodina, bio sam ljut.

- Šta je ovo!?

- To je Vaš novi dom!

- Ne, ja već imam svoj. Zašto to radite!? Već ste mi dali lepe reči, sve drugo je previše.

- Ne, nije dobri čoveče. Nije previše! Vi, Vi ste mom detetu dali život. Znate li to!?

- Šta!? Vi ste otac male Sare. Bože, kako je to malo dete, to anđeosko dete? Video sam je na televiziji i morao sam nekako poslati novac.

Suze su mi se slivale niz obraze. Sarin otac me zagrlio.

- Sara je dobro, i ako prihvatite ovaj novi dom, ona će Vam uskoro doći u posetu. A ova kamp prikolica je kupljena od novca koji odavno nije potreban, jer Sara je već mesecima dobro zahvaljujući Vama.

Prihvatio sam, kako ne bih, ali samo do proleća. Posle ću naći neki posao i imaću za kiriju za stan. Možda i nađem neki stan blizu Sare i njenog oca. Možda, ko zna!?

Eh, čudni su putevi Gospodnje, sam Gospod je darivao susret nas dvojice. I eto od svega meni najdraža vest da je Sara dobro. Znajte svi, pa šta ako ostanemo na ulici, ako ćemo spasiti nečije dete, nečiji život. Ako ćemo spasiti Saru, a još mnogo Sara čeka spas. Sve dobro se vrati i učini nas srećnim. Zato spasite Saru, jer šta bi ovaj svet bio bez Sara. 

 Autor Radica Matuški (priča je zaštićena autorskim pravima, objavljena u zborniku radova Književnog društva dr Saša Božović)  

 



Kao Luj Konde

Generalna — Autor radicampoeta @ 09:31

Kao Luj Konde

 

Osumnjičen za večnost celu 

ranio dušu, nagriz'o srce,

usadio ožiljke u grudima, na telu,

 zaklonio rukama moje sunce.

Kao Luj Konde prema Meri

 izdaju servirao u čaši vina,

on možda i nije (istorija ga brani),

ali da li će tebe sudbina.

Moje si srce mačem presek'o,

prošlost gonio, sadašnjost prokleo,

iskonsku ljubav  u korenu isek'o, 

šta si osim osude hteo.

Sada ti sudim za večnost celu,

neka se ime tvoje izbriše,

ljubav se gradi u ranjenom telu,

ali se isto ranom i briše.  

Luja je jednom volela Meri,

tebe sam jednom volela ja,

njega još uvek istorija brani,

za tebe večnost neće da zna!

 

Autor Radica Matuški  

 


U kandžama srca

Generalna — Autor radicampoeta @ 09:23

U kandžama srca 

 U kandžama srca ulovljena patim,

ubija me vreme izgubljenih dana,

dok u meni gori ta preteška rana,

ostajem još ovde, neću da se vratim.  

Uzimaš mi dušu, uzdahe i snove,

u kandžama srca borim se i jecam,

zaborav hoću, ali još se sećam,

još uvek te volim, čak i noći ove.

 

 Autor Radica Matuški  


Majka Srbijanka

Generalna — Autor radicampoeta @ 21:41

Majka Srbijanka 

 Sa očiju mojih

skloni sivu skramu,

mrak i loše dane,

grehove i kavge,

sa vilinskom vodom

celivaj mi ranu,

obasjaj me blagom

pre Božanske pravde.

Blagom od vrlina

ispuni mi čula,

srećna da ti budem,

žena sam i majka,

glas neka mi bude

nežan kao frula,

ja sam dete sela

majka Srbijanka.

Čet'ri blaga imam

zlatne su im ruke,

jedan moj je soko,

tri su sokolice,

stvaraju vrlinu

kao frula zvuke,

ja sam dobra vila,

oni moje ptice.

 

Autor Radica Matuški

Pesma zastupljena na konkursu Sabor frulaša, zaštićena autorskim pravima.  

 


Dobrotvor (Spasiti Saru) nastavak

Generalna — Autor radicampoeta @ 14:27

Rekoh tiho, nisam voleo da ljudi pričaju o tome. Pa  šta, nisam ja neko čudo, svako bi to uradio. 

- Vi ste anđeo, molim Vas pođite sa mnom, daću Vam sobu u svojoj kući.

Zahvalio sam mu ljubazno.

- Hvala Vam dobri gospodine, ali ne treba. Dovoljno mi je što ste eto stali da popričate sa mnom. Ovo je moja kuća, pa neka je i bez prozora i vrata. Svratite ponekad, eto možemo  i čaj popiti zajedno. 

Rekoh mu, pokazavši termos.

Dobri gospodin se okrenuo i otišao tiho.  

Sutradan sam čuo buku, probudio se, a kraj moje kartonske kuće beše kamp prikolica, ugledah onog dobrog gospodina, bio sam ljut.

- Šta je ovo!?

- To je Vaš novi dom!

- Ne, ja već imam svoj. Zašto to radite!? Već ste mi dali lepe reči, sve drugo je previše.

- Ne, nije dobri čoveče. Nije previše! Vi, Vi ste mom detetu dali život. Znate li to!?

- Šta!? Vi ste otac male Sare. Bože, kako je to malo dete, to anđeosko dete? Video sam je na televiziji i morao sam nekako poslati novac.

Suze su mi se slivale niz obraze. Sarin otac me zagrlio.

- Sara je dobro, i ako prihvatite ovaj novi dom, ona će Vam uskoro doći u posetu. A ova kamp prikolica je kupljena od novca koji odavno nije potreban, jer Sara je već mesecima dobro zahvaljujući Vama.

Prihvatio sam, kako ne bih, ali samo do proleća. Posle ću naći neki posao i imaću za kiriju za stan. Možda i nađem neki stan blizu Sare i njenog oca. Možda, ko zna!?

Eh, čudni su putevi Gospodnje, sam Gospod je darivao susret nas dvojice. I eto od svega meni najdraža vest da je Sara dobro. Znajte svi, pa šta ako ostanemo na ulici, ako ćemo spasiti nečije dete, nečiji život. Ako ćemo spasiti Saru, a još mnogo Sara čeka spas. Sve dobro se vrati i učini nas srećnim. Zato spasite Saru, jer šta bi ovaj svet bio bez Sara. 

 Autor Radica Matuški (priča je zaštićena autorskim pravima, objavljena u zborniku radova Književnog društva dr Saša Božović)  

 


Dobrotvor (Spasiti Saru)

Generalna — Autor radicampoeta @ 13:45

 (Dalje)

Ljubi me

Generalna — Autor radicampoeta @ 22:54

Ljubi me poslednji put 

Kao da krećeš na put

Negde u daleki svet

Gde vene svaki cvet

I jutro miriše na noć

Ljubi me kao da nećeš doć

Nikada meni više

Ljubi me tiho najtiše

Jer ova ljubav me ubi

Ljubi me, samo me ljubi....  


Priča o izgubljenim željama

Generalna — Autor radicampoeta @ 02:58

Dana kada svi u nebo gledaju, skrivajući želje da ih zvezde ne čuju, dana kada svi nekoga žele mene moje misli truju. Gledam u nebo dok mi pred očima titraju oči zelene kao masline, osmeh blag i iskren. U trenutku tom dok me misli oduzimaju zaustih da pomislim želju.

Ali tada sve se sruši u mojim mislima zvezde se rastaviše, a oči boje maslina postaše drugačije... U trenu videh nju u mojim mislima kraj tebe kako vino pije, a drugom rukom obraz ti miluje... Grliš je i smešiš se! 

Sve moje želje otopiše se kao led početkom proleća, otopi se planina i nebo se otvori, ali ne i ja... Moje srce zatvori vrata za sobom zauvek.

Izgubili sam želje koje sam htela nebu reći, ali dobila sa bol... Ja sam dobila bol, a ti ti sasvim sigurno već imaš svoju želju.

AUTOR RADICA MATUŠKI

 

 

 


1 2 3  Sledeći»

Powered by blog.rs